U ranim jutarnjim časovima 5. septembra 2021. godine u Konakriju, glavnom gradu Republike Gvineje, pripadnici elitne jedinice gvinejske armije, zauzeli su predsedničku palatu i uhapsili predsednika Alfa Kondea (Alpha Condé). Grupu vojnika koji su zauzeli predsedničku palatu predvodio je komandant jedinice, pukovnik Mamadi Dumboja (Mamady Doumbouya). Nešto kasnije, pukovnik Dumboja je izdao saopštenje o raspuštanju Vlade i Parlamenta.

Pukovnik Dumboja je iskusni vojni komandos koji je bio pripadnik Francuske legije stranaca. Po povratku u Gvineju postao je komandant Grupe specijalnih snaga, elitne jedinice gvinejske armije koju je osnovao upravo svrgnuti predsednik Konde. U toku svoje vojne karijere u gvinejskoj armiji, učestvovao je u nekoliko obaveštajnih i mirovnih vojnih misija.

Predsednik Alfa Konde je prvi šef države u istoriji Republike Gvineje koji je na vlast došao nakon izbora, 2010. godine. Republika Gvineja je zapala u političku krizu kada je Konde, nakon raspisivanja ustavnog referenduma u martu 2020. godine, dobio mogućnost da bude biran za predsednika u još dva mandata, iako je prethodno dva puta bio biran za šefa države. Pored političke krize, izazvane pomenutim referendumom, u društvu postoje brojni ekonomski i socijalni problemi.

Kao drugi mogući razlog za državni udar pojedini izvori navode to što je Konde radio na osnaživanju saradnje sa Kinom i, posebno, Rusijom.

Gvineja je treća država na svetu po veličini rezervi rude boksita iz koje se dobija aluminijum, a ruski aluminijumski gigant RUSAL je vlasnik tri velika rudnika boksita i industrijskog postrojenja za preradu ove rude u Gvineji. RUSAL je postao vlasnik ovog industrijskog postrojenja za vreme predsednika Lansane Kontea (Lansana Conté) kupivši ga za 19 miliona dolara. Nakon državnog udara, posle smrti predsednika Kontea u decembru 2008. godine, i dolaska vojne hunte na vlast, od RUSAL-a je zatražena revizija ugovora i plaćanje drastično više cene. Stvari su se sredile tek nakon što je na vlast došao predsednik Konde. Nove vlasti su postigle dogovor sa RUSAL-om pa je ruska kompanija nastavila da posluje.

Republika Gvineja je poslednjih godina bila zainteresovana i za unapređenje vojne saradnje sa Rusijom. U martu 2018. godine potpisan je i prvi sporazum o vojnoj saradnji između dve države, prvi te vrste još od vremena raspada Sovjetskog Saveza. To je izazvalo dosta pažnje na Zapadu jer su ratni brodovi nekadašnjeg Sovjetskog Saveza bili čest gost u gvinejskim lukama, a SAD i njihovi saveznici sve čine da spreče stvaranje stalnih vojnih baza ruske armije na tlu Afrike.

Na osnovu iznetih činjenica, nije neosnovano posumnjati da je pukovnik Dumboja mogao imati političku i obaveštajnu podršku neke od zapadnih država, pre svega Francuske jer važi za oficira sa jakim vezama u francuskoj armiji i obaveštajnim službama. Francuska, svakako, ima snažan interes da očuva tradicionalno jak politički, ekonomski i vojni uticaj u ovom delu sveta.

PIŠE SRĐAN KOPRIVICA

Državni udar u Republici Gvineji by Srđan Koprivica is licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.