Početak nove godine obeležio je još jedan državni udar u Africi, ovoga puta u Burkini Faso. Grupa pobunjenih vojnika, na čelu sa potpukovnikom Pol-Henri Sandaogo Damibom (Paul-Henri Sandaogo Damiba), 23. januara 2022. godine svrgnula je sa vlasti predsednika Roš Mark Kristijan Kaborea (Roch Marc Christian Kaboré). Iako je u prvo vreme vlada u Vagaduguu, glavnom gradu Burkine Faso, demantovala da je izvršen državni udar, ubrzo se ispostavilo da su vesti tačne, te da je vojna hunta pritvorila i neke članove vlade, raspustila parlament, zatvorila granice i uvela policijski čas. Vojna hunta je kasnije saopštila da namerava da organizuje izbore na kojima će građani izabrati nove organe vlasti. Na ulicama nekoliko gradova primećene su manje grupe građana koji su proslavljali državni udar.

1. POZADINA DRŽAVNOG UDARA

Bivša francuska kolonija, Burkina Faso (koja se do 1984. godine zvala Gornja Volta), trpi političku nestabilnost i brojne ekonomske poteškoće praktično od sticanja nezavisnosti 1960. godine. U tom periodu dogodilo se više državnih udara, ali do 2015. godine država nije imala problema sa terorizmom, ponajviše zato što je predsednik Kompaore (Blaise Compaoré), koji je bio na vlasti od 1987. do 2014. godine, navodno, uveo praksu nezvaničnog pregovaranja sa različitim islamističkim grupama. Nakon njegovog svrgavanja sa vlasti 2014. godine došlo je do eskalacije nasilja od strane islamskih ekstremista koji su na teritoriju Burkine Faso prešli iz susednog Malija, odakle su potisnuti nakon francuske vojne intervencije (operacija “Serval”). Stručnjaci za terorizam u ovom delu sveta navode da za naglu eskalaciju terorizma u Burkini Faso postoje dva razloga. Prvi je što je praksa pregovaranja i činjenja raznih ustupaka islamskim ekstremistima prekinuta, a drugi je taj što je Puk za zaštitu predsednika države, najelitnija jedinica oružanih snaga, nakon svrgavanja predsednika Kompaorea rasformirana, što je značajno oslabilo bezbednosni aparat.

U Burkini Faso postoji veći broj organizacija islamskih terorista, ali su dve grupe naročito aktivne: Al-Kaida islamskog Magreba (AQIM) i Nusrat al-Islam (JNIM). Najveći broj terorista nalazi se u delovima zemlje duž granica sa Malijem i Nigerom. Nemogućnost vlasti da se izbore sa smrtonosnim napadima terorista kako na vojne, tako i na civilne ciljeve, nanela je štetu turizmu od koga je država značajno prihodovala. Teške borbe koje je vodila sa islamskim teroristima proizvele su nezadovoljstvo i u armiji koja je tražila veća finansijska izdvajanja za povećanje broja pripadnika, obuku i nabavku modernije borbene tehnike. Upravo se nezadovoljstvo nižih komandnih struktura armije navodi kao glavni razlog za državni udar.

2. KO JE VOĐA PUČA, POTPUKOVNIK DAMIBA?

Potpukovnik Damiba je završio vojnu akademiju u Parizu, a od 2010. do 2020. godine više puta je boravio na raznim stručnim usavršavanjima u SAD. U trenutku državnog udara obavljao je dužnost komandanta treće vojne oblasti koja obuhvata i glavni grad, Vagadugu. Bivši je oficir pomenutog Puka za zaštitu predsednika republike, elitne jedinice koja je raspuštena nakon pada sa vlasti predsednika Kompaorea. Iako njegova biografija ostavlja utisak da se radi o još jednom u nizu afričkih oficira pod snažnim uticajem francuske armije i obaveštajnih službi, postoje informacije da se zalagao za angažovanje ruskih plaćenika u cilju efikasnije borbe protiv terorizma, ali je predsednik Kompaore odbacio tu ideju ističući da je 16 zemalja Evropske Unije osudilo isti postupak od strane vojne hunte u Maliju, koja je došla na vlast državnim udarom u maju 2021. godine. Dalje insinuacije idu u pravcu da je predsednik Kompaore upravo zbog takvog stava i nastojanja da se ne zameri zapadnim silama svrgnut, odnosno da iza državnog udara stoje ruski interesi.

3. POSLEDICE DRŽAVNOG UDARA U BURKINI FASO

Nije nikakva tajna da je rat za širenje političkog, vojnog i ekonomskog uticaja u Africi poslednjih godina naročito intenziviran. Pet velikih sila igra ključnu ulogu u toj geopolitičkoj igri: u ovom delu sveta tradicionalno prisutna i uticajna Francuska, SAD, Velika Britanija i dve sile čiji je uticaj u Africi u velikom usponu, Rusija i Kina. Na taj način je stvorena prilično komplikovana mreža geopolitičkih odnosa jer interesi Francuske, SAD i Velike Britanije, ali ni Rusije i Kine na drugoj strani, kada je Afrika u pitanju, nisu uvek usklađeni.

Tradicionalno najjačem uticaju Francuske u Severnoj i Zapadnoj Africi i, posebno, regionu Sahela, najozbiljnije konkuriše Rusija, pre svega zbog svojih snažnih obaveštajnih i vojnih aktivnosti na tlu Afrike. Pripadnici privatnih ruskih bezbednosnih kompanija (koje se u medijima često nazivaju Grupa Vagner, iako organizacija pod takvim imenom, zapravo, ne postoji) već se nalaze na Madagaskaru, u Libiji, Sudanu, Mozambiku, Centralnoafričkoj Republici i Maliju. Vlada u Maliju, doduše, tvrdi da su u pitanju instruktori ruske armije koji su u Mali došli na osnovu bilateralnog sporazuma o vojnoj saradnji sa Moskvom. Nekoliko afričkih država, poput Egipta i Alžira, kupuju velike količine borbene tehnike od Rusije, a Moskva je i blizu realizacije sporazuma sa vladom Sudana na osnovu koga bi dobila i prvu vojnu pomorsku bazu na tlu Afrike od pada Sovjetskog Saveza, a sve u sklopu velikih napora koje ulaže kako bi povratila bar deo uticaja koji je u Africi nekada imao SSSR.

Na taj način su, primera radi, u državni udar u Republici Gvineji, najverovatnije, upleteni interesi Francuske, a državni udar u Sudanu je bio u velikoj meri u interesu Rusije, iako je, čini se, uticaj Egipta bio presudan. Francuska je osudila državni udar u Burkini Faso, što može, ali i ne mora da znači mnogo. Zvanična saopštenja i stvarni interesi, kada je geopolitika u pitanju, često nisu usklađeni.

Vreme će pokazati da li je u državni udar u Burkini Faso upleten strani faktor i o kome bi moglo da se radi. Zapadni mediji insinuiraju da iza državnog udara stoji ruski uticaj, dok ruski mediji ističu da je oficir obučavan u SAD izveo državni udar u interesu SAD, koje na sve načine nastoje da suzbiju kineski uticaj u Africi. Pukim iščitavanjem zapadnih i ruskih medija nije moguće doći do odgovora.

Ono što je izvesno jeste da se pozicija Francuske u ovom delu Afrike svakim danom sve više komplikuje. Francuska je zaglavljena u svojevrsnom logističkom košmaru u regionu Sahela. Nakon uspešne vojne intervencije protiv pobunjenih Tuarega, povezanih sa Al-Kaidom i drugim islamskim fundamentalističkim i terorističkim organizacijama, u severnom delu Malija (operacija “Serval”), Francuska je morala da proširi operaciju na još četiri države Sahela (Mauritaniju, Čad, Niger i Burkinu Faso) jer su te zemlje preplavili teroristi iz Malija povlačeći se pred francuskim trupama (operacija “Barkhane”).

Nastojeći da okonča vojnu operaciju i dalji tok borbe prebaci na domaće oružane snage, francuski predsednik Makron je najavio povlačenje francuskih trupa tokom 2022. godine, što je u regionu stvorilo strah od nove eskalacije terorizma. Vlada Malija je čak izdala saopštenje da je odluka predsednika Makrona svojevrsno odbacivanje i izdaja država koje su decenijama bile lojalne francuskim interesima.

Tako je Francuska dospela između čekića i nakovnja u Zapadnoj Africi i, posebno, regionu Sahela. Postojeće francuske trupe, sačinjene od oko 5000 vojnika, nisu dovoljne da se okonča rat sa terorizmom, a dopremanje novih trupa, iz više razloga, nije opcija za Pariz. Istovremeno, povlačenje francuskih trupa remeti odnose sa državama u regionu u kome Francuska tradicionalno ima dominantan uticaj i ostavlja veliki prostor za širenje ruskog uticaja.

Upravo to se događa u Maliju, gde je vojna hunta na vlasti potpisala sporazume sa ruskom vladom o vojno-tehničkoj saradnji koji zvanično podrazumevaju isporuke ruskog naoružanja i obuku za njegovo korišćenje, a nezvanično i dolazak ruskih plaćenika koji treba da pomognu oružanim snagama Malija u borbi protiv terorista. Pariz je u strahu da će to postati primer za sve države koje se osećaju ugroženo i da bi upravo Burkina Faso mogla biti sledeća država u koju će stići ruski plaćenici, obaveštajci i vojni stručnjaci.

Neki poznavaoci prilika u tom delu Afrike iznose mišljenje da postoji još jedan razlog zašto Francuska i vojna intervencija francuske armije nailaze na toliko besa u Zapadnoj Africi i Sahelu. U pitanju je kolektivno sećanje na vreme kolonijalizma na koje ih, kako se navodi u tekstu BBC-ja, podseća predsednik Makron svojim arogantnim držanjem i odnosom prema bivšim francuskim kolonijama. Da li je to tačno, teško je reći, ali je činjenica da su istraživanja javnog mnjenja u Maliju pokazala da samo oko 40% građana podržava, ili ima razumevanja za prisustvo francuskih trupa. Većina građana smatra da Francuska ima obavezu da finansijski i na druge načine pomogne Maliju da stvori sopstvene oružane snage koje mogu da se izbore sa terorizmom, ali i druge institucije u društvu. Ništa bolja situacija nije ni u drugim državama koje su obuhvaćene francuskom vojnom intervencijom. Francuski vojni konvoji više puta su nailazili na blokade nezadovoljnih građana krećući se kroz Burkinu Faso i Niger ka Maliju.

Takvog raspoloženja prema Rusiji nema jer Rusija nije imala svoje kolonije u Africi, a u periodu od 15-20 godina nakon raspada SSSR, praktično nije ni bila prisutna u najvećem delu Afrike.

PIŠE: SRĐAN KOPRIVICA

Državni udar u Burkini Faso by Srđan Koprivica is licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.